Intervju s podvodnim arheologom Darkom Kovačevićem

Povodom osnivanja Laboratorije za arheologiju pomorstva na Pomorskom fakultetu Kotor razgovarali smo s Darkom Kovačevićem, podvodnim arheologom i jednom od osoba zaslužnih za pokretanje ove priče.

Njegov raznovrstan i zanimljiv profesionalni put teško da će vas ostaviti ravnodušnima. Od njega se puno toga može naučiti, pa se nadam da ćete čitajući ovaj razgovor izvući nešto pozitivno i motivirajuće za sebe.

Darko, hvala što ste izdvojili svoje vrijeme da nam ispričate nešto o ovom iznimnom projektu. Za početak bismo voljeli da se predstavite našim čitateljima i da opišete kako je izgledao Vaš profesionalni put.

Nakon osnovnih i mastera studija Istorije na Univerzitetu u Novom Sadu godinama sam živeo u Grčkoj gde sam, pohađajući različite ronilačke kurseve, želeo da istoriju spojim sa impesioniranošću morima i okeanima. Zatim me je put odveo na Bliski Istok, u Tursku, Siriju i Jordan. Dve godine kasnije, morao sam da napustim region zbog eskalacije građanskog rata.

Posle kratkog perioda u Grčkoj, obreo sam se u Egiptu, zahvaćenom revolucijom, gde sam odlučio da ostanem i upišem master studije pomorske i podvodne arheologije u Centru za Pomorsku Arheologiju i Podvodnu kulturnu baštinu na Univerzitetu Aleksandrije. Tokom studija i pet godina provedenih u Egiptu, bio sam deo tima Helenskog instituta za antičke i srednjevekovne aleksandrijske studije (HIAMAS), koji je radio na projektu prospekcije i mapiranja podvodne kulturne baštine aleksandrijskog priobalja.

Po odlasku iz Egipta učestvovao sam u brojnim ekspedicijama i projektima u Grčkoj, poput iskopavanja mikenske olupine Modi, pronalaska 50-tak antičkih olupina na ostrvima Fourni, istraživanja podmorja oko ostrva Delos, zatim na istraživačkim projektima u Turskoj, Libanu, Israelu i Hrvatskoj. Potom sam 2018. godine dobio poziv da na Malti vodim osnivanje i razvoj departmana za podvodnu kulturnu baštinu, u okviru nacionalne agencije za menadžment kulturne baštine Heritage Malta.

Nekoliko godina sam radio na implementaciji sistema upravljanja podvodnim muzejem sačinjenim od desetina potonulih brodova i njegove turističke valorizacije kroz kampanju “Dive into History with Heritage Malta”. Bio sam deo tima za mapiranje malteškog podmorja metodama daljinske detekcije i 3D digitalizaciju. Predavao sam na Univerzitetu Malte, na master programu Globalne pomorske arheologije i bio deo tima projekta Feničanska olupina, koji je pomerio granice podvodne arheologije gde je postavljen rekord iskopavanja na 110 metara dubine, što je najdublje praktikovanje arheologije do sada bez upotrebe podmornica ili robota.

Mislim da će Vam svaki arheolog pozavidjeti na ovakvom iskustvu i da bi svatko bio sretan da doživi i samo mali dio ovoga što ste nabrojali. A recite nam, kako ste se nakon svega zatekli u Crnoj Gori?

Crna Gora je bila moja prva fascinacija morem. Na toj obali sam proveo čitavo detinstvo. Zbog putovanja i života u različitim zemljama jedan duži period nisam dolazio u Crnu Goru.

Dobre reakcije na implementaciju IPA projekta WRECKS4ALL, kao i podrška koju je dobila inicijativa za osnivanje Laboratorije za arheologiju pomorstva, mogućnost rada na razvoju istraživačke jedinice i perspektivi implementacije mehanizama sistema povezanih sa podvodnom kulturnom baštinom me je navela na odluku da prekinem ugovore na Malti i posvetim se razvoju arheologije pomorstva i podvodne kulturne baštine u Crnoj Gori. Ostaću u Crnoj Gori dokle god to što radimo ima efekta i smisla u jednom širem društvenom kontekstu.

A kako je i zašto pokrenuta priča o Laboratoriji za arheologiju pomorstva na Pomorskom fakultetu? Koja je Vaša uloga u svemu tome i tko je još bio uključen u pokretanje ove priče?

Priča o Laboratoriji za arheologiju pomorstva je pokrenuta kao odgovor na stanje u sektoru podvodne kulturne baštine u Crnoj Gori i neophodnosti formalizovanja pomorske arheologije kroz institucionalni okvir na Univerzitetu Crne Gore.

Različite analize nezavisnih istraživača su godinama ukazivale na nerazumevanje same naučne discipline, neuređenost, odsustvo institucionalnog i naučnog okvira. Zatim na ulogu stranih istraživačkih institucija u kojoj su lokalni arheolozi bili samo tehnička podrška, pokušaje nekih lokalnih institucija koje nisu naučno osposobljene, niti pripadaju naučnom sektoru, da se bave podvodnom arheologijom bez ikakvog akademskog obrazovanja i naučnog metoda, te na manjak prisutnosti crnogorskih istraživača na internacionalnoj akademskoj sceni. To su potvrdile i naše preliminarne analize sektora, te je Profesor Danilo Nikolić sa Pomorskog fakulteta u Kotoru podržao moju inicijativu da razvijemo projekat koji će biti game changer.

Promišljajući najbolji način da napravimo promenu, zajedno sa ekspertom za projektni menadžment, gospodinom Predragom Jankovićem, smo krenuli sa izradom EU projekta 2017. godine. Predlog projekta smo kandidovali na nekoliko Interreg poziva, da bi konačno bio odobren za finansiranje 2018. godine na IPA programu trilaterala Hr, BiH, CG pod nazivom „Zaštita podvodnog nasljeđa kroz digitalizaciju i valorizaciju kao novi oblik turističke ponude” – WRECKS4ALL“.

Projektna ideja ima za cilj da prikaže neophodnost izgradnje sistema turističke valorizacije podvodne kulturne baštine kroz ronilački turizam i najmoderniju digitalnu tehnologiju, poput virtuelne i obogaćene realnosti, kako bi bila dostpuna širokom auditorijumu, podigla svest o neophodnosti naučnog okvira i zaštite ovog neobnovljivog resursa.

Aktivnosti sprovedene kroz WRECKS4ALL su osvetlile sve one probleme koji su postojali u sektoru podvodne kulturne baštine, ronilačkog turizma i implementacije UNESCO Konvencije o zaštiti podvodne kulturne baštine koju je Crna Gora ratifikovala 2008. godine. Dobro struktuirane projektne aktivnosti i kampanja skrenule su pažnju i izazvale reakciju institucija i šire javnosti.

Pomorski faklutet iz Kotora na čelu sa Profesorom Danilom Nikolićem i koordinatorkom projekta Dr Majom Škurić je vodeći partner konzorcijuma i to je prvi projekat u ovom kontekstu koji uspešno vodi i implementira jedna crnogorska institucija. Moja uloga je bila ekspertska u svim aspektima podvodne kulturne baštine i ronilačkog turizma. Otežavajuća okolnost je da je projekat implementiran tokom perioda političke turbulencije i nestabilnosti, sa čestim promenama donosioca odluka.

Ipak, da bi osigurali održivost rezultata projekta i nastavili da radimo na implementaciji šireg konteksta ciljeva, te stvorili akademski okvir za arheologiju pomorstva, podržani od strane dekana Pomorskog fakulteta Profesora Špira Ivoševića, upravnog odbora Univerziteta Crne Gore i rektorata odlučili smo da razvijemo Laboratoriju za arheologiju pomorstva u okviru Centra za istraživanje, inovacije i preduzetnistvo na Pomorskom fakultetu u Kotoru. To je prva istraživačka jedinica za podvodnu kulurnu baštinu u Crnoj Gori koja je savremeno opremljena sa punim kapacitetima za istraživanje, dokumentaciju, interpretaciju i promociju podvodne i pomorske kulturne baštine. Ovim je ispunjena obaveza preuzeta potpisivanjem UNESCO konvencije, stvoren je institucionalan akademski okvir i osnova za dalji razvoj ove discipline kroz naučnu saradnju i edukaciju mladih kadrova. Pomorski fakultet iz Kotora je pokazao da jednako brine o prošlosti kao što brine o budućnosti crnogorskog pomorstva.

Možete li nam reći nešto o konkretnim projektima na kojima planirate raditi u narednom periodu?

Kroz edukativne programe planiramo raditi na izgradnji institucionalnih kapaciteta kako bi došli do održivog sistema za monitoring i zaštitu lokaliteta. Zatim kroz programe za javnost radićemo na približavanju pomorske arheologije i podvodne kulturne baštine širem auditorijumu. Nepohodno je još malo vremena i razvoja da bi u jednom skorijem trenutnu došli do kvalitetnih istraživačkih projekata.

Generalni ciljevi Laboratorije za arheologiju pomorstva su: cjelokupno mapiranje morskog dna teritorijalnih voda i identifikacija podvodne kulturne baštine primjenom različitih optičkih i akustičnih metoda, digitalno dokumentovanje korišćenjem metodologije fotogrametrijskog i laserskog skeniranja pomorske i podvodne kulturne baštine i njena prezentacija u virtuelnoj i obogaćenoj realnosti.

Zatim klasifikacija i valorizacija podvodnih nalazišta, izrada baze podataka i online GIS portala o podvodno arheološkim lokalitetima najmenjenog za institucionalnu upotrebu i javnost, multidisciplinarnost istraživanja i intenzivna medjunarodna saradnja, podrška međuinstitucionalnoj saradnji, sinergijama i umrežavanju relevantnih institucija u mrežu za promociju i zaštitu podvodne kulturne baštine.

Još neki od ciljeva su podrška institucijama u lancu kulturne baštine, doprinos izradi planskih dokumenata i građevinskih poduhvata u priobalnim oblastima, podrška boljoj institucionalnom usvajanju i implementaciji UNESCO 2001 Konvencije o zaštiti podvodne kulturne baštine.

Planiramo i organizaciju kurseva naprednih istraživačkih metoda za prikupljanje prostornih podataka, umrežavanje i ojačavanje naučnih i profesionalnih kapaciteta (treninzi, kursevi, ljetnje škole, programi cijeloživotnog obrazovanja), te organizovanje internacionalnih kurseva i studijskih programa. Nastojaćemo da povećamo zastupljenost Univerzteta Crne Gore u internacionalnim naučnim publikacijama, promociju Univerziteta Crne Gore kao institucije koja brine o podvodnoj i pomorskoj kulturnoj baštini, naučnu i kulturnu promociju Crne Gore. Možemo da dodamo i podršku razvoju turističkih sektora i proizvoda baziranih na podvodnoj kulturnoj baštini, internacionalnu promociju pomorskog identiteta Crne Gore, organizovanje naučnih skupova i konferencija na temu pomorske arheologije i podvodne kulturne baštine.

Koji će sve stručni kadrovi biti uključeni u projekte Laboratorije za arheologiju pomorstva?

Naša vizija je da Laboratorija za arheologiju pomorstva bude čvorište maritimnih disciplina i disciplina koje se bave istraživanjem mora, ali takođe i kompjuterskih i drugih nauka koje naše rezultate mogu da učine savremenim i moderno predstavljenim u skladu sa trećom decenijom 21. veka.

Pored arheologa pomorstva u timu će biti inženjeri, biolozi mora, okeanografi, kartografi, nautičari, pomorski geolozi, podvodni videografi i fotografi. Insistiraćemo na medjusektorskoj saradnji i što većem korišćenju podataka podvodne kulturne baštine u različitim naučnim disciplinama. Ipak, primaran cilj nam je da na institucionalnom nivou izgradimo kapacitete za bolji menadžment podvodne kulturne baštine, da koriste modernu tehnologiju i digitalne podatke, ali i da pripremimo novu generaciju crnogorskih podvodnih arheologa koji će nauku praktikovati na jednom novom i savremenom nivou.

Postoji li mogućnost suradnje sa stručnjacima iz drugih zemalja sudjeluju u projektima Laboratorije? Ako da, na koji način je to moguće?

Međunarodna saradnja je nešto što smo želeli da podstaknemo osnivanjem ove naučne jedinice. Ona još bolje može osvetliti i promovisati podvodnu kulturnu baštinu Crne Gore. Laboratorija će biti otvorena za saradnju sa kolegama iz inostranstva kroz međunarodne projekte. Takođe naši edukativni programi će biti otvoreni za strane predavače i studente. Dakle cilj nam je da Laboratorija za arheologiju pomorstva bude jedna otvorena istraživačka jedinica za sve koji žele da doprinesu.

Već ste naglasili da je jedan od ciljeva LAP-a edukacija šire javnosti. Koje su to akcije koje planirate provesti, a putem kojih bi se ljudi mogli educirati po ovom pitanju?

Sam koncept projekta WRECKS4ALL u osnovi ima ideju da podvodnu kulturnu baštinu učini dostupnom običnom čoveku primenom najmodernijih tehnoloških rešenja poput viruelne realnosti. Taj cilj je u skladu sa preporukama UNESCO konvencije, in situ očuvanje i dostupnost širokom auditorijumu. Kroz implementaciju projekta WRECKS4ALL, pokrenuli smo samoinicijativno kampanju „Priče iz podmorja“. To su priče o potonulim brodovima iz Crne Gore.

Priče su emitovane kroz kanale različitih medija, online portale, televizije i radio kako bi znanje o istorijskim olupinama učinili dostupnim svima, skrenuli pažnju i zainteresovali širu javnost. Sam projekat WRECKS4ALL će na samom kraju ponuditi broj lokaliteta podvodne kulturne baštine iz projektnog regiona u virtuelnoj relanosti. Biće to iskustvo simulacije ronjenja kroz virtuelnu edukativnu posetu i razgledanje olupina na suvom.

Svi stanovnici Crne Gore i turisti će moći da na Pomorskom faklutetu u Kotoru, u prostorijama specijalno dizajniranim za tu namenu, posete nekolicinu olupina u vrituelnoj realnosti. Laboratorija ima jak program za javnost koji podrazumeva edukativne aktivnosti, posetu školama, institucijama, gostovanja u drugim muzejima i galerijama sa VR proizvodima. Cilj nam je da nastavimo da koristimo modernu tehnologiju 3D vizuelizacije kako bi ljudi postali familijarni i blizi sa lokalitetima skrivenim pod morem i samim tim bolje razumeli i usvojili inicijative za njihovu zaštitu i očuvanje.

Što biste poručili svima onima koji bi željeli studirati arheologiju, ali nisu sigurni da će moći pronaći posao nakon fakulteta?

Arheologija je, na žalost, u ovom regionu jos uvek opterećena zastarelim konceptima kada se radi o pogledima na valorizaciju kulturne baštine i njenu ulogu u društvu. Takođe, studije u regionu ne nude savremene veštine koje su potrebne da bi se došlo do posla. I dalje je ta profesija prezentovana u kontekstu državnog bužeta, državne plate u institucijama koje ne nude mogućnost savremenog stručnog razvoja i inovativnosti. Neophodna je transformacija precepcije kulturne baštine koja treba da bude generator radnih mesta za razlicite profesije.

Mladi treba da uhvate korak sa tehnologijom koja je od samog začetka arheologije bitan deo metoda, a koja se u poslednje vreme sve brže razvija i napreduje, treba da rade na razvoju veština i znanja koja vode ka inovacijama, boljem i smislenijem umrežavanju arheologije sa turizmom i perspektivi arheoloske nauke, ne samo u društveno-kulturnom, već i u privredno-ekonomskom aspektu. Stekao sam utisak da mladog čoveka, u ovom sistemu, pri tom mislim na Balkan, tokom studija ne nauče kako da nađe posao, već se čeka nečija penzija ili očekuje članska karta stranke. Mnogo više pažnje treba posvetiti razvoju veština za snalaženje na tržištu rada, razvoj projektnih ideja, pronalaženje sredstava za projekte, tehnike pisanja projekata, veštine pregovaranja, marketinga i preduzetništva. U takvom kontekstu izgradnje stručnjaka, mladi arheolozi ne bi brinuli o poslu posle fakulteta, vec bi ga sami stvarali.

---

Osnovana laboratorija za arheologiju pomorstva na Pomorskom fakultetu Kotor